Теоријска основа трокара
Теорија терапије трокарима углавном се заснива на Цаннон-Росенбрутз ГГ # 39 закона о неуролошким поремећајима: ГГ "У низу излазних неурона, када се један од неурона уништи, појавиће се у изолованој структури или неким структурама . Преосјетљивост на хемијске реагенсе и ова врста алергије су најдиректнији губитак нутрине. ГГ куот; Другим речима, када је нерв блокиран (неуролошка болест), постаће алергичан и понашаће се ненормално. Овај закон је основни и универзалан, али овај закон није добро познат и веровати.
Цаннон и Росенбруцкс идентификовали су четири врсте алергија:
1. Степен реакције је непромењен, али време се продужава (одговор је предуг);
2. Стимулирајућа сила је мања од нормалне (преосјетљива);
3. Смањење иритације такође може произвести нормалан одговор (повећана алергија);
4. Повећана је способност реакције организације ГГ 39 (претерано).
Преосјетљивост се може појавити у многим различитим структурама у тијелу, укључујући скелетне мишиће, глатке мишиће, кичмене неуроне, симпатичке ганглије, надбубрежне жлијезде, па чак и ћелије мозга. Поред тога, структура поремећаја инервације може претерано реаговати на многе хемијске и физичке подражаје (укључујући истезање и компресију).
